05.10.2008 - Izrael - Crew Tour
Pocetak ture je bio zakazan za 11.15, ali su Izraelci insistirali da pregledaju i pogledaju u oci svakog clana posade koji se prijavio (znate kako, sto je sigurno sigurno je). Posto nas je bilo oko 100 (jedan autobus za posetu dzamijama i jedan za posetu hriscanskim svetinjama) to se bas oduzilo, tako da smo u startu kasnili 45 minuta sa polaskom. Onda je usledila jednosatna voznja autobusom od luke do Jerusalima
Izraelski krajolik je bas onakav kakvog sam ga zamisljao. Kamenjar (slican crnogorskom) okruzuje zelene povrsine koje su Izraelci uspeli da otmu od pustinje i kamena. I danas zive u Kibucima, malim zajednicama u kojima svi dele sve. Zajedno privredjuju, obradjuju, odlucuju, dele hranu i kako je nas vodic rekao svaki clan dobija dzeparac za sopstvene potrebe (zamisli komunizam na delu). Ovakav nacin zivota je ostatak nekih starih vremena osnivanja Izraela. Tada su se porodice Jevreja, okruzene Arapima, organizovale u Kibuce zbog bolje zastite, sigurnosti, lakseg zivota i efikasnosti.
Tokom puta vodic nam je pricao o vremenu kada je i kako Izrael osnovan, o sestodnevnom ratu 1967, uglavnom neke politicke stvari koje su mi vise licile na propagandu nego na zelju da nam opise lepote i neobicnosti ove zemlje. Zato sam se ja lepo iskljucio, uzeo fotoaparat u ruke i napravio nesto slika koje sada zelim da podelim sa vama.
 |  |  |
Izrael je veliki proizvodjac pamuka. Pamuk je u ove krajeve doneo americki Jevrein, veliki proizvodjac pamuka u Americi, koji je pri tome i dobro zaradio :) | Svi putokazi su trojezicni (hibru, arapski i engleski) | Ovaj zid koji se vidi u vrhu slike je podignut 1973, dug je 700km i podignut je da zastiti Izrael od terora !?! |
Svake godine, jaki pustinjski vetrovi donose tone peska u ove krajeve i prete da uniste ono sto Izraelci teskom mukom ozelene. Znate li sta je kljuc uspesne izraelske borbe protiv pustinje? Eukaliptus i Maslina. Drvo Eukaliptusa ima dve znacajne osobine. Prva - mnogo voli vodu i druga - Ima veliku i gustu krosnju. Tokom godina duz granice sa pustinjom zasadjeni su veliki drvoredi Eukaliptusa, s namerom da drvo isusi velike mocvarne predele koji su se nalazili u ovom podrucju i krosnjom zaustavi pustinjski pesak.Postignut je jos jedan cilj. Okolina izgleda mnogo zelenija nego sto stvarno jeste. Drvoredi maslina samo jos doprinose ovom utisku.
Pravo da vam kazem da vodic nije rekao da ulazimo u Jerusalim ne bih ni primetio. Da, bilo je malo zelenije, malo uredjenije, ali ono sto zavara oko to su kuce. U Jerusalimu se sve zgrade grade od kamena i to onog njihovog koji ih okruzuje, zutog krecnjaka. Tako sa skladno uklapaju okolinu da se prelaz iz predgradja izmesanog sa kamenjarom i grada gotovo i ne primeti. Ulice su postale sire (bar prilazne), zgrade vislje i mnogo smeca. Valjda je to boljka svih gradova na bliskom istoku.
Nasa prva stanica, maslinjak u kome je Isus drzao svoje propovedi. Secate se ono iz filma, on sedi na vrhu brda, prica, a ispod njega mnostvo ljudi upija svaku njegovu rec. E, vise nije tako. Maslinjaka vise nema, samo po negde, po neko drvo. Na tom se mestu sada nalazi Jerusalimski Univerzitet, izgradjen cetrdesetih godina, srusen sezdesetih i obnovljen sedamdesetih. Ono sto ovom mestu daje neku draz i znacaj je pogled. Pogled na stari i novi Jerusalim je neverovatan. Malo zamucen smogom i pescanom izmaglicom ali jos uvek neverovatan. Uverite se sami.
Steta sto smo na ovom mestu proveli samo 5 minuta. Poterali su nas ponovo sve u autobus uz mnogo puta ponovljeno upozorenje "Ostanite u grupi, ovo je radi vase sigurnosti...".
Voznja je, kroz usku ulicicu u kojoj jedva da kola mogu da se mimoidju, trajala samo 2 minuta. Prakticno do sledeceg coska. Organizovana poseta 50 ljudi prodavnici suvenira (koja jedva da ima 50m2), gde ce nam navodno dati veliki popust (od 20%) i gde je najjeftinije kupovati. Da ne kazem da je jedan obican magnet za frizider (znate onaj sa slikom ili nekim motivom) bio 10$. Naravno da je vodic imao neki dil sa vlasnikom radnje i naravno da ovo uopste nije bilo najjeftinije mesto za kupovinu i naravno da smo ovde potrosili 20 minuta dragocenog vremena. Zato pamet u glavu, ne verujte vodicima kada je kupovina u pitanju. Ono sto me je zaintrigiralo je neverovatna pomesanost ljudi na ovom prostoru. Sa jedne strane ulice viori se Izraelska zastava, na celu ulice katolicka crkva a preko puta kuca sa arapskim ornamentima i polumesecom.
Nazad u autobus i opet voznja od nekih 2 minuta kroz ulicice. "Zamislite, spusticete se pesice do crkve Gethsemane, istim putem kojim je i Isus silazio sa planine da udje u Jerusalim" uzviknu Vodic i izbaci nas iz autobusa. Yah right. Ono sto je bilo lepo je pogled koji nam je ova setnja donela. Predivan pogled na zidine starog dela Jerusalima. Cak smo prosli i pored Ruskog ravoslavnog manastira Sv. Marije Magdalene. Crkve, dzamije, stare kuce, zelenilo i hiljade Jevrejskih grobova.
Prica o grobovima ide ovako. Judeizam jos uvek ceka pojavljivanje njihovog mesije i veruje se da ce se on pojaviti pod zidovima Jerusalima. Jevreji, u zelji da budu sto blize njihovom mesiji u trenutku njegove pojave, izrazavaju kao poslednju zelju da budu pokopani pod zidovima Jerusalima. Zelja pokojnika se mora postovati.
NASTAVICU...
Predivno grcko ostrvo, koje je pre tri hiljade i nesto godina razneto u vise delova snaznom vulkanskom erupcijom, i mozda time doprinelo stvaranju mita o Atlantidi. Naime, vulkanski pepeo izbacen tokom erupcije je podpuno zatrpao kosmopolitski grad Akrotiri i plimski talasi su gotovo potopili Minojsku kulturu na Kritu. Neki smatraju da je stradanje Akrotirija posluzilo kao osnova za legendu o Atlantidi.
Do vrha se mozete popeti zicarom ili na magarcu uskom vijugavom stazicom. Ukoliko niste zaljubljenik u duge pescane plaze i kafice na obali, Santorini je pravo mesto za godisnji odmor vas i vase porodice.
