Tekstovi

11.04.2009 - Santorini

Slike

Ovo je drugi put da me voda (i naravno stari dobri Prinsendam) donese na ovu skupinu ostrva, mada svaki dolazak na Santorini je kao prvi.

Lep dan, suncan, temperatura prijatna, pravi dan za uzivanje. Duga setnja niz i uz stepenice uzanim ulicama Fire (glavnog grada Santorinija), pregrst novih slika sneg belog grada na obodu vulkana, odlican rucak (naravno Grcki Suvlaki) uz pitko crno vino i zvike grcke muzike je ono sto kratko moze da opise ovu posetu.

Ono sto je mnogo vaznije je ovo novo saznanje: Ako imate jedan dan godisnjeg odmora i trazite mesto gde da ga najbolje provedete, to je definitivno Fira na Santoriniju. Zamislite onda kako se covek oseca posle 10 dana provedenih ovde. Osecaj tradicije, pomesan sa osecajem da ste turista na pravom mestu i okruzeni gostoprimljivim ljudima (koji svi pricaju engleski i natucaju srpski) vas prosto mami da dodjete ponovo. Ja cu to sigurno uraditi.

Necu mnogo da davim sa detaljima o samoj skupini ostrva koje svet poznaje kao Santorini (to vec imate u prvom tekstu) samo cu jos jednom reci

Pogledajte slike, predivne su --->

Slike

16.02.2009 - Punta Arenas, Cile

Pogledaj ceo tekst

Slike

Zamislite, neko hoce da bude najjuzniji, ne znajuci za onu nasu "sto juznije to tuznije". Eto tako za Cileance, Punta Arenas je najveci najjuzniji grad na svetu, iako je geografski to Ushuaia u Argentini.

Na dan plovidbe kroz Magelanov moreuz (naravno ako se u njega udje sa atlantske strane) smestio se grad Punta Arenas (u prevodu "Pescani vrh"). Cuveni moreplovac Magelan je 1520 godine, na svom putu oko zemljske kugle, prosao blizu mesta na kome se sada nalazi ovaj grad. --->

Pogledaj ceo tekst

Slike

11-13.02.2009 - Antarktika

Pogledaj ceo tekst

Slike

Antarktika, najjuzniji kontinent, peti po velicini. Ona je ujedno i najhladniji, najsuvlji, najvertovitiji kontinent sa najvecom prosecnom visinom. Uz sve to je i neverovatno lepa. Devedesetosam procenata Antarktike je prekriveno ledom. Zbog male kolicine padavina moze se nazvati i najvecom pustinjom na svetu. --->

Pogledaj ceo tekst

Slike

08.02.2009 - Juzna Dzordzija

Pogledaj ceo tekst

Slike

Kamberlend zaliv, koji sam posetio, se prostire na severnoj strani Juzne Dzordzije i odkrila ga je ekspedicija predvodjena legendarnim kapetanom Dzejmsom Kukom, 1775 godine. Sve do Drugog svetskog rata bio je glavna luka kitolovaca u ovom delu sveta. Za vreme Drugog svetskog rata nemacka mornarica je unistila gotovo sve fabrike za preradu kitovog ulja. Samo dve su nastavile rad zasticene brodovima britanske Kraljevske mornarice --->

Pogledaj ceo tekst

Slike

05.02.2009 - Foklandska ostrva (Stanley)

Pogledaj ceo tekst

Plovis, plovis i tako dva dana posle vruceg Buenos Airesa, doplovis do Foklandskih ostrva. Takva zabit da je to ne verovatno. Ovde je i bog rekao vozdra.... ->

Pogledaj ceo tekst

11.10.2008 - Santorini, Grcka

Pogledaj ceo tekst

Slike

Predivno grcko ostrvo, koje je pre tri hiljade i nesto godina razneto u vise delova snaznom vulkanskom erupcijom. Mali gradic, sav okrecen u belo, podignut je na samoj ivici litice visoke stotinak metara. Do vrhase mozete popeti zicarom ili na magarcu uskom vijugavom stazicom. ---->

Pogledajte slike, predivne su

Pogledaj ceo tekst

Slike

05.10.2008 - Izrael i Jerusalim - Crew Tour

Pogledaj ceo tekst

Slike

Pocetak ture je bio zakazan za 11.15, ali su Izraelci insistirali da pregledaju i pogledaju u oci svakog clana posade koji se prijavio (znate kako, sto je sigurno sigurno je). Posto nas je bilo oko 100 (jedan autobus za posetu dzamijama i jedan za posetu hriscanskim svetinjama) to se bas oduzilo, tako da smo u startu kasnili 45 minuta sa polaskom. Onda je usledila jednosatna voznja autobusom od luke do Jerusalima

Izraelski krajolik je bas onakav kakvog sam ga zamisljao. Kamenjar (slican crnogorskom) okruzuje zelene povrsine koje su Izraelci uspeli da otmu od pustinje i kamena. I danas zive u Kibucima, malim zajednicama u kojima svi dele sve. Zajedno privredjuju, obradjuju, odlucuju, dele hranu i kako je nas vodic rekao svaki clan dobija dzeparac za sopstvene potrebe (zamisli komunizam na delu). Ovakav nacin zivota je ostatak nekih starih vremena osnivanja Izraela. Tada su se porodice Jevreja, okruzene Arapima, organizovale u Kibuce zbog bolje zastite, sigurnosti, lakseg zivota i efikasnosti. ----->

Pogledaj ceo tekst

Slike

Punta Arenas, Chile

Zamislite, neko hoce da bude najjuzniji, ne znajuci za onu nasu "sto juznije to tuznije". Eto tako za Cileance, Punta Arenas je najveci najjuzniji grad na svetu, iako je geografski to Ushuaia u Argentini.

Na dan plovidbe kroz Magelanov moreuz (naravno ako se u njega udje sa atlantske strane) smestio se grad Punta Arenas (u prevodu "Pescani vrh"). Cuveni moreplovac Magelan je 1520 godine, na svom putu oko zemljske kugle, prosao blizu mesta na kome se sada nalazi ovaj grad.

Prva spanska naselja u Magelanovom moreuzu su tesko opstajala, pre svega zbog ostrog vremena, nedostatka vode i hrane i velike udaljenosti od dugih spanskih naselja. To je bio slucaj i sa Punta Arenasom.

Do sredine 19. veka ovaj grad je bio kaznjenicka kolonija i razmestaj za nedisciplinovano vojno osoblje. Pobuna 1877. godine dovela je do razaranja veceg dela grada i smrti mnogo civila.

Jacanje brodske industrije i pronalazak zlata u okolini, uvelo je ovaj kraj u eru prosperite kaja je trajala gotovo 50 godina. Od 1890 do 1940 ovaj region je bio najvazniji svetski brodski region. Luka Punta Arenas je smatrana najvaznijom cileanskom lukom pre otvaranja Panama kanala.

Danas u Punta Arenas pretezno pristaju samo turisticki ili naucni brodovi.
Pogledajte malo slika

Antarctica 11-13.02.2009

Antarktika, najjuzniji kontinent, peti po velicini. Ona je ujedno i najhladniji, najsuvlji, najvertovitiji kontinent sa najvecom prosecnom visinom. Uz sve to je i neverovatno lepa. Devedesetosam procenata Antarktike je prekriveno ledom. Zbog male kolicine padavina moze se nazvati i najvecom pustinjom na svetu.

Ruska ekspedicija pod vodjstvom Mikhail Lazareva je 1820 godine odkrila ovaj dragulj ne taknute prirode. Tokom 19 veka Antarktika je zanemarena, pre svega zbog svoje ekstremne klime i nedostatka resursa. Sredinom 20 veka, prvo 12 a kasnije 45 zemalja je podpisalo deklaraciju koja zabranjuje vojne i druge aktivnosti koje mogu ostetiti delikatni ekosistem ovog kontinenta. Ni jedna zemlja ne moze da prizna ili aneksira ni jedan deo ovog kontinenta. Danas je Antarktika najveca istrazivacka labaratorija na planeti.

Preko 4000 naucnika iz celog sveta, ovde danas izvodi naucne eksperimente. Nekoliko zemalja (Cile, Argentina, US, Engleska...) ima svoje stalne istrazivacke stanice koje se uglavnom koriste u toku Antarktickog leta.

Antarktika je ne verovatna. Toliko kontrasta na jednom mestu. Ne taknuta priroda i hladnoca koja grize, sunce koje przi i vetar koji produvava i cetiri sloja odece. Mislim da ne postoji toliko lepo i u isto vreme toliko brutalno mesto na ovoj planeti. U jednom danu, a mozda i satu, mogu da se promene cetiri godisnja doba. Od magle do sunca od kise do snega ovde se sve menja trenutno.

Oko broda koji polako klizi kroz vode oko Setland ostrava (najsevernijeg dela Antarktike) skacu pingvini bezeci od kitova ubica koji ih polako, gotovo lenjo progone. Cela okolina kao da je zamrznuta u vremenu i prostoru.

Tesko je ovako nesto opisati, slike ce vam mozda samo malo docarati.

Juzna Dzordzija

Kamberlend zaliv, koji sam posetio, se prostire na severnoj strani Juzne Dzordzije i odkrila ga je ekspedicija predvodjena legendarnim kapetanom Dzejmsom Kukom, 1775 godine. Sve do Drugog svetskog rata bio je glavna luka kitolovaca u ovom delu sveta. Za vreme Drugog svetskog rata nemacka mornarica je unistila gotovo sve fabrike za preradu kitovog ulja. Samo dve su nastavile rad zasticene brodovima britanske Kraljevske mornarice.

Jedini stalni stanovnici ostrva su Oficir britanske vlade, Postar, Muzejsko osoblje i clanovi britanske antarkticke ekspedicije. Naravno i mnostvo pingvina, foka i ptica.

Jedan moj prijatelj rece, "Boze koja je to zabit kad su im pingvini i foke domace zivotinje". Stvarno tako deluje. Kraljevski pingvini se nesmetano setaju utabanim stazama, posutim sljunkom, dok se foke (krznaste) izlezavaju na obali i po okolnoj travi.

Nije oduvek bilo tako. U vreme dok je kitolov bio dozvoljen na ovom ostrvu je radilo i zivelo nekoliko hiljada ljudi. Jednu luku i fabriku je opsluzivalo nekoliko stotina ljudi, pristiglih iz svih krajeva sveta. Kitolov je tada bio izvor brze zarade.

Zivot je bio dobro organizovan, zitelji su imali svoja sportska drustva, fudbalske klubove, cak i skakaonicu za skijaske skokove.
Sada vise nije tako. Nema vise brodova koji dovlace trupla kitova. Nema vise uzarenih peci koje zagrevaju velike kotlove u kojima se kuva kitovo meso i izvlaci ulje. Nema vise onih ljudi koji su pripremali harpune i isli u lov na foke i pingvine da obezbede rucak za armiju radnika. Sada su tu samo naucnici sa svojim meteoroloskim balonima, sondama i radio tragacima. Juzna Dzordzija je sada rezervat netaknute prirode i krda (ja bar tako mislim da se kaze za mnostvo foka) foka i jata pingvina nesmetano koriste ove obale.
Ovo je bilo pravo putovanje kroz istoriju i divljinu. Pogledajte slike i uverite se sami

Foklandska ostrva 05.02.2009

Plovis, plovis i tako dva dana posle vruceg Buenos Airesa, doplovis do Foklandskih ostrva. Takva zabit da je to ne verovatno. Ovde je i bog rekao vozdra. Uopste mi nije jasno zasto su se Argentinci i Britanci tukli za ovu hrpu kamenja i kratke trave. Nema ni jednog drveta. Evo pogledajte slike