Juzna Dzordzija

Kamberlend zaliv, koji sam posetio, se prostire na severnoj strani Juzne Dzordzije i odkrila ga je ekspedicija predvodjena legendarnim kapetanom Dzejmsom Kukom, 1775 godine. Sve do Drugog svetskog rata bio je glavna luka kitolovaca u ovom delu sveta. Za vreme Drugog svetskog rata nemacka mornarica je unistila gotovo sve fabrike za preradu kitovog ulja. Samo dve su nastavile rad zasticene brodovima britanske Kraljevske mornarice.

Jedini stalni stanovnici ostrva su Oficir britanske vlade, Postar, Muzejsko osoblje i clanovi britanske antarkticke ekspedicije. Naravno i mnostvo pingvina, foka i ptica.

Jedan moj prijatelj rece, "Boze koja je to zabit kad su im pingvini i foke domace zivotinje". Stvarno tako deluje. Kraljevski pingvini se nesmetano setaju utabanim stazama, posutim sljunkom, dok se foke (krznaste) izlezavaju na obali i po okolnoj travi.

Nije oduvek bilo tako. U vreme dok je kitolov bio dozvoljen na ovom ostrvu je radilo i zivelo nekoliko hiljada ljudi. Jednu luku i fabriku je opsluzivalo nekoliko stotina ljudi, pristiglih iz svih krajeva sveta. Kitolov je tada bio izvor brze zarade.

Zivot je bio dobro organizovan, zitelji su imali svoja sportska drustva, fudbalske klubove, cak i skakaonicu za skijaske skokove.
Sada vise nije tako. Nema vise brodova koji dovlace trupla kitova. Nema vise uzarenih peci koje zagrevaju velike kotlove u kojima se kuva kitovo meso i izvlaci ulje. Nema vise onih ljudi koji su pripremali harpune i isli u lov na foke i pingvine da obezbede rucak za armiju radnika. Sada su tu samo naucnici sa svojim meteoroloskim balonima, sondama i radio tragacima. Juzna Dzordzija je sada rezervat netaknute prirode i krda (ja bar tako mislim da se kaze za mnostvo foka) foka i jata pingvina nesmetano koriste ove obale.
Ovo je bilo pravo putovanje kroz istoriju i divljinu. Pogledajte slike i uverite se sami